Ратар Милош Зорић обрађује 35 хектара земље

Милош Зорић (47) из Бачке Паланке пољопривредни је произвођач који се бави ратарством и обрађује нешто више од 35 хектара земље. У свом власништву има 15 хектара, а остатак узима у аренду. Има засејане површине од 30 хектара под пшеницом и сојом, пет хектара под кукурузом и мање површине од по једног катастарског јутра земље под кукурузом шећерцом и јагодама.


-Мој тата се дуго бавио пољопривредом тако да сам практично одрастао на њиви, а сада сам наставио да се бавим тим послом. Ратарство захтева специфичне вештине и сталну бригу о пољопривредним усевима, константно се мора обилазити земљиште и пратити развој култура, примењивати агротехничке мере, заштитити биље од болести и глодара и тако даље, каже Милош Зорић из Бачке Паланке и додаје да користи само оригинална семена.

Ратар из Бачке Паланке каже да има уговорену кооперантску производњу са пољопривредним задругама и сав род предаје њима. Има комплетну механизацију од комбајна, трактора, сејачица…. Адекватно примењује агротехничке мере, што је основни предуслов за добар принос.

-За неколико дана почиње пролећна сетва, мада сам ја јесенас посејао пшеницу, а соју, кукуруз и кукуруз шећерац планирам да посејем на пролеће. Исто се односи и на јагоде чија садња почиње за који дан, каже овај пољопривредни произвођач и додаје да је до пре пет година најисплативија ратарска култура била соја, а сада је због суша у летњем периоду то уљана репица.

Милош наводи да има проблем са наводњавањем што је можда најважнији сегмент у пољопривреди, посебно на овом поднебљу када су у летњем периоду честе суше и елементарне непогоде у виду града.

-Пољопривредни стручњаци никако да кажу када је најпогодније наводњавати, да ли у мају или током лета када се налива зрно. Не могу да развучем систем кап по кап из простог разлога што су велике површине обрадиве земље, а има пуно штеточина и глодара. Мишеви једноставно изгризу цеви, жали се Зорић.

Наш саговорник додаје да се до пре пар година бавио пластеничком производњом. Имао је 1.500 квадратних метара површина под пластеницима.

-Ту сам кренуо са расадом јагода и зеленом салатом, међутим суперћелијска олуја ми је 2023. године уништила све пластенике, па ми је остала гомила цеви. Иначе, пластеничка производња је много исплативија од ратарске, јер је све лакше од заштите биља, кратак је и брз пут од пластеника до тезге. Улог је велики, мора се доста радити, али су и приходи добри. Одустао сам од овог вида производње пре две године, а и запослен сам у фирми тако да немам пуно времена за рад. Пластеници захтевају свакодневан рад, додаје Зорић који има регистровано пољопривредно газдинство, редовно конкурише за субвенције на нивоу покрајине и државе. До сада је преко субвенција добио подстицаје за покретање пластеничке производње, набавио је потребну механизацију, а ове године планира да уложи у бушење бунара на њиви за наводњавање.

Каже да је незахвално прогнозирати род, посебно сада када су временски услови нестабилни и непредвидиви, од могућих олуја, суша до превелике количине падавина.

Д. З.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *