У НБ „Вељко Петровић“ знају како се рађа љубав према књизи

Појавом интернета, друштвених мрежа, различитих виртуелних садржаја многи су прогнозирали пад полуларности књиге, нарочито међу најмлађима с обзиром да они одрастају у ери технолошког напретка. Ипак, људи из области образовања и културе нису тек тако предали борбу и ухватили су се у коштац са виртуелним светом. Пригрлили су његове бенефите, али са децом неуморно негују љубав према књигама. 


Тако бисмо могли укратко описати све оно што током године ради Дечије одељење Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Бачкој Паланци. Кроз бројне радионице, пријеме, књижевне вечери и разна друга дружења, деци стварају навику да долазе редовно у библиотеке, да у књигама проналазе потребне информације, али са књигама маштом одлете где год пожеле.

Библиотекарка Борислава Тољагић Сегеди за „Недељне новине“ каже како и родитељи са децом која су врло мала долазе редовно у библиотеку и већ од раног узраста стварају навику читања књига.

-Поред мале деце са родитељима, код нас долазе деца предшколског и школског узраста и најчешће са њима организујемо радионице. Имамо заиста одличну сарадњу са вртићима и основним школама у Бачкој Паланци. Најчешће одржавамо са децом тематске радионице, едукативне и креативне. Конкретно, трудимо се да за сваку радионицу користимо одређену грађу коју имамо у библиотеци, да ли су сликовнице или књиге, све зависи од узраста, рекла је Борислава.

Оно што је интересантно, каже наша саговорница, цео тај програм се децом је направљен тако да они ни не схватају да уче, већ се забављају и уживају. Радионице нису једноличне, деца читају, причају, истражују, али и постављају питања.

-Када започнемо радионицу они имају прилику да раде оно што највише воле, а то је да уроне у фонд, да листају књиге које ми претходно издвојимо, у зависности од тематике радионице. Онда они листају, читају, показују једни другима, постављају питања, препоручују другарима. Стално се трудим да им у кратким цртама препричам бар уводни део књиге или сликовнице да их заинтересујем да дођу у библиотеку. Наш циљ, кроз све те радионице, јесте да деца схвате да у библиотеци имају шта да пронађу, да је ово сигурно и забавно место, да овде могу да добију много више него што добијају седећи испред екрана или држећи телефон у руци, напомиње библиотекарка Борислава.

Она додаје да се у библиотеци деца друже на један прави начин и развијају емпатију. Ту наводи пример једног разреда из Гајдобре у који иде слабовид дечак, а његови другари му свесрдно помажу и сви имају једну жељу – да другар оде на операцију и у потпуности оздрави.

-Оно што је мене фасцинирало јесте огромна количина емпатије коју та деца имају. Када смо стигли до краја радионице, они су требали да напишу своје жеље. Жеља целог одељења је била иста – да се сакупи новац за тог дечака и да он поново види довољно добро. Такви моменти са децом су ме до сада уверили да су нам деца заправо предивна, само у њима треба стално будити и гајити те лепе и позитивне емоције, истакла је наша саговорница.

Дечије одељење НБ „Вељко Петровић“ тренутно има око 1400 чланова, а поред тога што деца долазе због школских лектира, лепо је чути да велики број њих чита и другу литературу и да редовно долазе када библиотека набави нове наслове.

Све оно што раде у дечијем одељењу не би било тако маштовито и чаробно да нема и верних сарадника. Борислава се захвалила кантаутору Горану Јовићу, чије песме деца обожавају, Клубу класичне гитаре „Акорд“ на челу са Марком Шалићем, песницима и књижевницима из Књижевног клуба „Дис“, као и примењеној уметници Драгани Криваји која је са децом организовала ликовне радионице и чији радови су били награђивани. Жеља и план за наредну годину јесте да гости бачкопаланачке библиотеке буду и савремени дечији писци.

Д.Ј.Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *