Гимназијалци извели своју представу „Скела“

У оквиру манифестације „Ноћ позоришта“ која се обележава од 14. до 17. новембра, у Музеју града, у четвртак, 14. новембра одиграна је представа „Скела“, у извођењу ученика Гимназије „20. октобар“ из Бачке Паланке.
Представу су, заједно са ученицима, припремили професори бачкопаланачке Гимназије, Мирјана Вјештица и Владимир Баљ, а по истоименој драми писца Горана Петровића. Ова представа је осмишљена за Дан школе који је у Гимназији обележен 20. октобра, а како су за Недељне новине рекли професори, припремало ју је око 50 ученика другог и трећег разреда. На позив директорке Културног центра Бачка Паланка, Оље Нађ, представа је по други пут изведена и то у оквиру Ноћи позоришта, који ове године носи назив „Позорница прошлости – уметност сећања“.
-С обзиром да је Горан Петровић преминуо ове године и да је он један од најбољих савремених српских књижевника, хтели смо овом представом да му одамо почаст. Он је, заједно са редитељем Коканом Младеновићем и композитором Зораном Христићем, наменски написао овај драмски текст поводом обележавања 200 година од Првог српског устанка. Будући да наша школа носи назив „20. октобар“ и да је то један део српске историје који се често пренебрегава и заборавља, а ми мислимо да се историја треба у потпуности сагледати, хтели смо то да повежемо са Даном школе и на прави начин га обележимо, рекла је професорка Мирјана Вјештица.
Драма „Скела“ управо говори о односу нашег народа према сопственој историји, о навици да се затворе очи пред неким њеним деловима, а такође и о нужности да се сагледа целокупна слика јер у сваком делићу историјског мозаика је баш тај народ, наши преци, наш идентитет, а да би потоње генерације могле градити неку бољу земљу, исправљати учињене грешке, морају имати неокрњену слику прошлости. Ипак, ова драма не говори само о српском народу него казује универзалним језиком о идентитету, колективном и појединачном, о његовом упоришту у језику једног народа, а пре свега о човеку и његовом битисању у колебљивим временима.
Професор Владимир Баљ каже да је национална историја нешто чега се увек треба подсећати, поготово међу млађим генерацијама.
-Мислим да ове данашње генерације имају велике прекиде у историјском смислу и континуитету. Зато су овакве представе добре јер конкретно овај драмски текст заправо приказује два века модерне српске државности, све историјске ломове, туге и патње, али и радости као и национални полет. Крај представе је врло оптимистичан, упркос страдањима, са надом да ће се успоставити континуитет. Представа шаље поруку да се у знању језика крије национална историја тако да је императив саме представе „научите језик“, каже професор Баљ.
Ђаци бачкопаланачке Гимназије, заједно са својим професорима нису имали много времена за припрему представе, али те припреме су, како кажу, биле интензивне. Укупно је учествовало око 50 ђака, који су, поред глуме, урадили и сценографију, звук, осмишљавали поједине делове представе као и костиме.
-Нама је веома драго што су ученици ову представу прихватили као своје дело. Некада је стварно тешко са њима радити, али чини нам се да никад мање буке нису правили и врло лако се склопила једна доста захтевна представа, сложили су се професори.
Како додаје професор Баљ, ученицима су сви ови историјски догађаји врло далеки, те да је са децом прво морало да се ради на томе да драмски текст најпре разумеју.
-Ово је за њих био и вид учења и било је занимљиво са њима радити и причати шта њихове улоге уопште значе. Они су кроз представу сагледавали историју и схватали како је то изгледало и шта тачно представља појединачна сцена коју изводе, додаје Баљ.
Професорка Вјештица сматра да ће ученици тек касније добити бенефите ове представе када схвате какво дело су извели.
Галерија Музеја града била је пуна, а ми се надамо да ће овакве представе постати традиција те да ће се и старије генерације чешће моћи подсетити важних историјских догађаја из националне историје.
Д. Ј. Бујак



