Времеплов: Жене перу, мушкарци пецају

Недељне новине следеће године обележавају 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 241 од 17. августа 1969. године.


Време је новац

И ове године „Меркур“ у првих шест месеци бележи благ пораст производње, с тим да једино у погону обуће производња осетно заостаје. Но, овом приликом немамо намеру да се задржавамо на тим подацима јер желимо да укажемо на један нови квалитет – боље коришћење радног времена и расположивих машина.

Дакле, у овом колективу се поштује и спроводе принципи реформе зацртани пре пет година. И даље, реформа тражи да се што пре ослободимо застарелих средстава а то, поред осталог, можемо постићи и бољим коришћењем радног времена и расположивих капацитета.

Према подацима, укупан фонд часова смањен је за 3.10 одсто насупрот ефективном времену које је смањено за свега 1.10 одсто. И ту нема другог закључка осим – да је време боље искоришћавано него у истом периоду прошле године. Смањена су порођајна одсуства (40 од сто), боловања (15), разни изостанци (37) итд. тако да су укупни губици мањи за 33.50 одсто него прошле године.

Сви ови подаци говоре да је траћење времена у минусу. Боље коришћење радног времена мора да повећа и продуктивност…

Хлеб скупљи

И бачкопаланачки „Житопродукт“ тражи од Општинске скупштине да му се одобри повећање цена за десет пара по килограму свих врста хлеба! На седници, у току овог месеца, одборници ће рећи – да или не – у прилог оправданог захтева овог највећег произвођача хлеба на подручју наше општине.

Према захтеву „Житопродукта“ нове цене требале би да буду: за хлеб од брашна Т-1000 („црни“) 1.40, од Т-800 1.60, од Т-600 1.70 и Т-400 („бели“) 2.00 динара по килограму. Тек ове цене омогућиле би „Житопродукту“ покривање свих трошкова производње и бар просту репродукцију.
Негде у децембру прошле године одборници Општинске скупштине донели су одлуку о обавезном паковању хлеба и пецива у чисту белу хартију. Ова одлука оптеретила је трошкове паковања за близу пет пара.

После тога људи у „Житопродукту“ су лако документовали Управи за цене да на појединим врстама хлеба губе скоро 10 пара по килограму! Зато су тражили поскупљење хлеба за пет пара…

Додељена двадесет три стана

Три дана је требало комисији за доделу станова и одобравање кредита за куповину цигле да се одлучи. Комисија је на располагању имала свега двадесет и три стана, а молби је било знатно више. На крају, комисија се ипак одлучила и предложила радничком савету да се комфорни станови на „Синају“ доделе следећим радницима:

Миловану Николићу из радне јединице комерције, Ружи Крстић из радне јединице ткачнице, Јоки Радић из радне јединице ткачнице, Ани Рокнић из радне јединице ткачнице, Радинки Комненић из радне јединице ткачнице, Ани Сабо из радне јединице предионе, Терези Бајић из радне јединице јутане предионе, Марији Глувајић из радне јединице ткачнице, Ковиљки Карановић из радне јединице јутане предионе, Мари Нешић из радне јединице ткачнице, Маргити Ракић из радне јединице ткачнице, Маци Лаћарак из техничког сектора, Јову Кнежевићу из помоћног одељења, Катици Хуремовић из радне јединице ткачнице, Марјану Васићу из радне јединице топлих подова, Милени Вереници из радне јединице конфекције, Терези Томи из радне јединице јутане предионе, Ани Карас из радне јединице ткачнице, Франки Сушић из радне јединице ткачнице, Гојку Поњовићу из радне јединице топлих подова, Благоју Васићу из радне јединице поздер плоча, Фрањи Гашпаревићу из радне јединице поздер плоча и Јосипу Павлику из радне јединице поздер плоча.

Жене перу, мушкарци пецају

„Не, стварно не знам како радници проводе слободну суботу или годишњи одмор“.

То су речи Николе Борковића председника Општинског синдикалног већа. И председници синдикалних подружница у радним организацијама дали су нам сличне одговоре.

За некога слободно време може бити скупо или прескупо а за нас је оно богомдано и треба га будзашто страћити. Бар тако испада кад се изврши „блиц анкета“ са радницима на тему како проводе своје слободно време. Једино нам председник синдикалне подружнице „Меркур“ каже да ће они преузети све да се бар слободна субота и недеља проводе на – викендима. У том смислу упућена је и понуда „Дунавпревозу“ и „Војводини“ да организују превоз до оближњих излетишта.
После радног времена наш радник обично ради хонорарно, прилеже на књигу (неко врло ретко), упражњава спорт, посету пријатељима или – пецају. Насупрот њима, жене обично своје слободно време проводе ринтајући по кући или у башти.

Живина на улици

Зелене травњаке нашег града „красе“ кокошке и ћурке које сваки дан проводе „на испаши“ на зеленим уличним травњацима скоро у центру града! То су највећи сувенири које главна улица може да пружи домаћим и страним гостима!

-Већ данима, на пример, један ћуран проводи по цео дан везан за ногу на улици у сред зеленог појаса – каже комунални инспектор Тодор Савић. – И нико неће да каже ко је власник тог ћурана!

Приредила: Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *