Сузе и емотиван говор Наташе Тасић Кнежевић у Скупштини

Посланица са листе „Србија побеђује“ Наташа Тасић Кнежевић одржала је говор у Скупштини Србије који је све одушевио.

– Ово је моје прво обраћање са ове говорнице, и искрено, волела бих да оно буде једноставно и искрено, јер мислим да нам је понекад потребно управо само то: да кажем оно што мислим, и то без великих речи. Данас разговарамо о избору потпредседника Народне скупштине, и зато желим да кажем нешто што ми се чини веома важним. Ви јесте већина, и то нико не оспорава, али људи који седе овде, са ове стране, добили су поверење грађана, и они имају право да буду овде, да говоре, учествују у раду скупштине, јер представљају 1.700.000 људи које је гласало за Александра Вучића, Србија побеђује, као и за мањинске листе. Ми не морамо да се слажемо око свега. Али морамо да се поштујемо, и пре свега да покушамо да разумемо и да видимо искрено, срцем, једни друге. Председник Скупштине у свом првом обраћању говорио је о дијалогу, толеранцији и снази аргумента. Са тим се слажем и то подржавам, али онда се питам: када ћемо ми заиста разговарати? Где је време за тај дијалог о коме говоримо? И зашто имамо Народну скупштину ако у њој немамо времена да чујемо, али и да видимо, и да пре свега разумемо једни друге? Мислим да је веома важно да међу потпредседницима буду људи различитих вера, политичких схватања и мишљења, управо зато што ми нисмо исти. Можемо једни од других да учимо да се допуњујемо и да заједно будемо јачи, јер једноумље нас не води нигде, оно нас води само у утопију. Када говоримо о демократији и равноправности, она се огледа управо у уважавању различитих мишљења и принципа, и поштовању свих грађана и грађанки ове земље. Тиме бисмо показали шта заиста можемо, а можемо заиста много – рекла је она.

Посланица је навела да су потребни потпредседници који имају храбрости да кажу и оно што можда не желите да чујете.

– И мислим да је то много важније него да имате људе који само климају главом и потврдно тапшу по леђима; то су полтрони и издаће вас првом приликом. А зашто вам ово говорим: ја сам једна од оних, и то јако добро знају колеге, које је критиковала и представнике власти и представнике опозиције, и то јавно у новинама. Ја сам неко ко је стао иза сваког грађанина и грађанке ове земље, и није се никада, али заиста никада, скривао иза никога, већ је стао својим именом и презименом, и мене је прихватила ова група такву каква ја јесам: своја, бунтовна, искрена. И ја никада нисам издала људе који су ми дали поверење да их представљам, нити ћу икада издати тих 1.700.000 људи који су ми пружили ово поверење. И никада нећу издати никога ко је био и против нас, зато што смо ми сви грађани Србије, и ми сви представљамо ову Србију. Када говоримо о националним мањинама, ми као националне мањине желимо исто да будемо једнаки. Желимо искрено да говоримо о свему ономе што нас тишти, желимо да тражимо право да будемо видљиви и да се не скривамо иза никога. Мене су Роми питали на мрежама да ли сам подржала Српску напредну странку или Студентску листу, и ја сам им рекла да сам подржала људскост човека у свакоме од нас. Зато што, кад сам била народна посланица у 13. мандату, ја сам имала састанке са свима, и са представницима опозиције и са невладиним сектором – навела је она.

Потом је говорила о проблемима које имају Роми, наводећи да се залагала за њихово решавање.

– Била сам неко ко је примио и разговарао са Женском ромском мрежом која је активно учествовала у закону који је био везан за спречавање раних и малолетничких бракова. И нисам гледала ко је ко, нити ко је где, нити било шта. Ко је за кога гласао, ко је чији, ко је са ким, и заборавили смо на основну ћелију људског бића. А то је да смо сви ми једна породица. Када кажем „шта је човек“, човек је неко ко је пре свега искрен према свима нама. Човек има своје бриге, радости, своје грешке, своје достојанство. И сваки човек има право да погреши, да своје грешке исправи, па поново погреши, поново исправи. И то је људска природа, и хвала Господу Богу на томе, јер свако од нас— јер се свима даје прилика да будемо бољи. И зашто кажем да је битно шта је човек? Зато што сви ми, у себи и једни у другима, морамо да видимо то људско, човечје. И зато бих волела да се мало мање осуђујемо, да видимо, заиста, да видимо људе онаквима какви они заиста јесу, и да волимо ближњега свога као самога себе. А у Посланици апостола Јакова пише: „Господ се противи гордима, а смиренима даје благодат. “ То сам научила у цркви, ја од своје 7. године певам за певницом, заједно са сестрама. А ако сам се нечему научила, то је стрпљењу и молитви. И томе да се никада не погордим, и да прихватим критику – рекла је она.

– И када нешто погрешим, да ми се то каже, и да онда поново урадим нешто и да буде боље. И само тада успевамо, када прихватимо критику и када исправљамо себе, да его спустимо, и тек тада доброта може да настане. Ми лично не морамо да се слажемо, не морамо чак ни да се допадамо једни другима, али не смемо да губимо поштовање, јер где ће се онда изгубити, ако изгубимо то поштовање, 1. 700. 000 људи које је гласало за Александра Вучића, Србија побеђује, и преко 100.000 људи које је гласало за мањинске странке? Јер ми их онда нећемо видети, а ми морамо да поштујемо и те људе. Да их се сваког пута сетимо. А када сам рекла да морамо да видимо добро у једни другима, мислим да заиста видимо једни друге. Можемо и једни друге сада да погледамо. И једни другима да кажемо да само ако заиста желимо добро Србији, а то стварно мислим. Не можемо ни без ових 1.700.000 људи, ни без ове посланичке групе, ни без ових мањинских група, јер ко ће онда да пита некога: „Извини, а где сам тада ја, где смо тада ми, а где смо тада сви? “ Постаћемо утопија, и издаће нас првом приликом баш онај који нас је тапшао по рамену – казала је Наташа Тасић Кнежевић.

На ово је реаговао и посланик Студентске листе Жељко Хубач.

– Хоћу да реагујем на ово излагање у контексту следећем, а то је да, сви проблеми ромске заједнице, пошто живим у насељу где има пуно Рома, би требало да се решавају изван партијских оквира. И у том контексту, ако могу као народни посланик Студентске листе било шта да помогнем, саслушаћу све оно што Наташа има да каже. И извините, ово сам најискреније, без имало цинизма, изговорио у најбољој намери. Опростите ако сам на било који начин злоупотребио скупштину. Хвала вам најлепше – поручио је Хубач.

– Хвала вам пуно на свему. Хтела бих само једну ствар да вам кажем, а то је оно што сам и рекла у свом излагању: Ром значи човек. У ромском језику не постоји реч „мржња“. И баш зато сам и започела своје прво излагање на ромском, јер желим да љубав влада овде, желим да љубав поново зацари у Србији, желим да Србија буде јака као што је некада била, и желим да сви једни друге погледамо искрено, од срца – рекла је она кроз сузе.

Извор: Дневник

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *