Ковачевић: Род кукуруза и соје испод просека, сунцокрет бољи

В.д. директор Продуктне берзе Владо Ковачевић изјавио је да још нема конкретних података о овогодишњим приносима, али да информације са терена указују на то да ће род кукуруза и соје бити испод просека, али да би род сунцокрета могао да буде бољи.


„Оно што нам стиже са терена је да ће бити исподпросечан род соје и кукуруза, док по питању сунцокрета очекујемо бољи резултат“, рекао је Ковачевић за РТС.

Сунцокрет такође има дужи вегетациони период, али је, како је објаснио, отпорнији на сушу од кукуруза и соје, па су и очекивања у погледу приноса повољнија. Према његовим речима, цена стандардног квалитета пшенице на Продуктној берзи креће између 20 и 20,2 динара по килограму без ПДВ-а, док је цена кукуруза од 19 до 19,2 динара без анализе. Он је истакао да кукуруз са анализом на афлатоксин постиже нешто вишу цену, као и да посебно интересовање влада за сунцокрет, чија се цена креће између 52 и 52,2 динара. Додао је да се цена соје креће између 55 и 56 динара, док је цена јечма између 17,8 и 18 динара.

Према његовим речима, обим трговања је стандардан за овај део године, али се истовремено прати више фактора који могу да утичу и на цене и на приносе. Нагласио је да на домаће тржиште доста утиче низак водостај Дунава. Навео је и да су житарице и уљарице кабасти производи са релативно ниском ценом у односу на масу, због чега трошкови транспорта имају велики утицај на трговину.

Ковачевић је рекао да је проток Дунава на граници са Румунијом тренутно на 40 одсто уобичајеног нивоа.

„Практично је наша најбитнија извозна магистрала, Дунав према луци Констанца, сада прекинута“, истакао је.

Додао је да због тога Србија тренутно не може у потпуности да искористи извозне могућности преко Констанце, па се траже алтернативни правци, пре свега камионски и железнички транспорт. Нагласио је да на међународно тржиште, истовремено, утиче ситуација у црноморском региону и смањен извоз из Украјине и Русије. Ковачевић је рекао да је тржиште житарица и уљарица глобално и да поремећаји у једном делу света могу да утичу на цене на другим тржиштима.

Навео је да је цена пшенице на америчком тржишту достигла највиши ниво у последње три године, док се на париском Матифу кретала око 239 евра по тони. Домаће цене су, како је рекао, у великој мери повезане са кретањима на светским берзама.

„Ако погледате графиконе које Продуктна берза објављује и упоредите светске берзе са Продуктном берзом Нови Сад, видећете веома висок степен корелације“, објаснио је Ковачевић.

Он је истакао да реакција домаћег тржишта не мора увек да буде истовремена са променама на светском тржишту јер то зависи и од могућности Србије да извезе робу.

Ковачевић је рекао да све чешће суше утичу на избор култура које пољопривредници сеју, као и да подаци РЗС показују да су површине под пшеницом, која има краћи вегетациони период и у већој мери избегава екстремне температуре током јуна и јула, повећане за 7,5 одсто у односу на претходну годину. Истовремено, површине под кукурузом смањене су за 3,8 одсто, под сојом за 7,5 одсто, док су површине под сунцокретом повећане су за 3,5 одсто.

„Видимо да се наши ратари опредељују све више и више и да се врло брзо мења структура ка културама које имају краћи вегетациони период“, указао је Ковачевић.

Поред временских прилика и логистике, један од кључних фактора који одређује кретање цена постала је геополитика, а Ковачевић је нагласио да тај фактор раније није толико утицао на прогнозе о ценама житарица и уљарица. Посебна непознаница је, како је рекао, у којој мери и којим правцима ће се одвијати извоз житарица из Украјине и Русије, али и колико ће бити проходни важни логистички канали.

„Све више и више геополитички фактори доминирају у формирању цене, тако да јако пуно зависи од проходности логистичких канала“, рекао је Ковачевић.

Извор: РТВ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *