Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (17. август)

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.
„Било некад у Србији“ – Момчило Петровић
Пред читаоцима је деветнаест сторија о историјским догађајима и личностима. Многа од тих дешавања су се у не много измењеном виду поновила, а њихове последице и данас осећамо. Аутор је разоткрио истине насилно гурнуте у заборав, али које избијају на површину кад им се најмање надамо. Невине жртве на које нас је подсетио, а које су из политичких разлога срамно скрајнуте и потиснуте из колективне свести, траже правду.
Сличности између међустраначких обрачуна с краја 19. века и данашањих превелике су да би биле случајне. Исто важи и за атентате на Михаила Обреновића и Зорана Ђинђића. Ваља поменути и бројне историјске личности чији фатални промашаји и кобне грешке нису послужили за наук.
Већини описаних догађаја епилог знамо јер смо о њима учили из уџбеника или смо их лично проживели, али сада су осветљени на нов и специфичан начин па се читају као најузбудљивији трилери.
„Момчило Петровић је, осим неколико књига о историји Срба, написао и један историјски криминастички роман. У овој књизи ставио је на папир 19 узбудљивих прича из српске историје, од којих свака може бити посебан кримић. Неке од њих се односе на злочине из страсти, друге имају шпијунску и политичку позадину. Повезивање историјских опомена, попут приче о таласу насиља који је пратио стварање партија у Србији, и критика са узбудљивим приповедањем, важне су особине ове књиге.“ – Предраг Ј. Марковић (laguna.rs)
„Читачица тарота из Версаја“ – Ања Бергман
Да ли је судбина исписана у тарот картама?
У првим данима Француске револуције на улицама Париза владају терор, насиље и страх. Народ је уплашен, револуционари су жељни крви, а аристократе су забринуте због новонастале ситуације.
На раскршћу старог и новог поретка је Аделаида Ленорман, млада жена са изванредним талентом, надалеко позната људима као вешта читачица тарота. Због њене репутације долазе јој клијенти из свих слојева друштва, од генерала до млекарица, и сви они су се бар једном обрели у њеном салону у потрази за одговорима. На позив Марије Антоанете Аделаида Ленорман запутиће се у Версајску палату да чита тарот крхкој аустријској принцези, презреној француској краљици и забринутој мајци, не слутећи да ће се спријатељити са овом несвакидашњом женом.
Међутим, тарот карте су указале Аделаиди на још један сусрет са извесном Кејт Молој, темпераментном Иркињом која би да учествује у ослобађању Ирске. И Кејт, као и Аделаида, у себи носи особнеост – она уме да чита прошлост са длана. Ове две изузетне жене постаће одане пријатељице и сапутнице у тешким временима, а у преломном тренутку ризиковаће све зарад остварења својих идеала и то по цену да изгубе пријатељство и једна другу заувек…
„Чаробна књига која нежно тка причу о Француској револуцији, а доноси нам нови увид: феминистички, фантастичан и беспрекорно измаштан.“– Наташа Соломонс, ауторка наслова Клеопатра и Лепа Розалина
„Изузетна прича о револуцији, издаји, пријатељству и све то је смештено у најстрашнијем периоду Француске револуције.“ – goodreads.com
„Из пера Ање Бергман увек очекујете добру књигу. Али тек кад је прочитате до краја, увидећете колико је предано писала спајајући неочекиване теме: Француску револуцију, побуну Ирске и читања тарота.“– thebooktrail.com (laguna.rs)
„Лавиринт Залуталих: Запад и његови противници“ – Амин Малуф
У срцу Европе гори разоран рат који буди најгоре трауме из прошлости; непрестано нам се прети нуклеарном катаклизмом док Запад, Кина и Русија одмеравају снаге. Сведоци смо великог преокрета који доводи у питање саме темеље наше цивилизације.
Амин Малуф се у овој књизи враћа пореклу актуелне конфронтације између Запада и његових противника. Он описује развој четири велике нације: Јапана из Меиђи ере, прве азијске земље која је оспорила надмоћ „белих“ нација и чија је убрзана модернизација фасцинирала цело човечанство; совјетске Русије, која је означавала огромну претњу Западу, пре него што се распала; Кине, која у XXI веку представља главни изазов хегемонији Запада; и коначно, Сједињених Америчких Држава, које су се супротставиле сваком од три ривала и које су током два светска рата постале водећа планетарна суперсила.
Све ове приче сачињавају историјску фреску која баца ново светло на текуће сукобе, мотивације њихових учесника и чудне парадоксе нашег времена.
„Амин Малуф нас још једном подсећа да морамо прво да упознамо и дубоко разумемо своју прошлост уколико желимо да гледамо у будућност.“– RTBF
„Кроз портрет четири највеће силе XX века академик Амин Малуф анализира њихов успон и пропадање. Информативно и занимљиво.“– Marianne
„Захтевно дело које нас позива на размишљање.“– Le Progrès (laguna.rs)



