Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (16. март)

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.
„Срце таме“ – Џозеф Конрад
Снажна приповест о судару цивилизација.
Објављен први пут 1899. године, Срце таме је роман актуелан и данас. Џозеф Конрад га је написао после осам година проведених у Белгијском Конгу, и у њега уткао сложена размишљања о модерности, империјализму, лицемерју и заслугама Запада, као и двоструком лицу „цивилизације“. Чувени књижевни критичар Харолд Блум записао је да је овај роман највише проучаван и анализиран на америчким универзитетима и у школама због Конрадове „јединствене склоности ка двосмислености“.
Причу о путовању у потрази за Куртом, несталим чланом административне испоставе трговачке компаније, приповеда нам Чарлс Марлоу. Он је загонетни поморац-скитница, и храбро полази на путовање које ће му обележити живот. По доласку у Африку, Марлоу као да ступа у неку другу стварност, а читалац урања у атмосферу засићену ужасима тешко појмљивим Европљанину тога времена. Колико год тема колонијализма деловала анахроно савременом читаоцу, Конрад је у овом роману мајсторски приказао сукоб вере у цивилизацију са суровом борбом за профит која траје и данас.
Управо због тога овај контроверзни класик одушевљава читаоце више од сто година и инспирише друга остварења, међу којима се истиче легендарни филм Френсиса Форда Кополе Апокалипса данас.
„Његове књиге су пуне визија које осветљавају ликове од крви и меса… Има се утисак да никад не би могао да напише нешто лоше ни по цену живота.“ – Вирџинија Вулф
„Импресиван књижевни стваралац.“ – Sunday Times
„Конрадов роман нас и даље тера да се питамо да ли је то реска критика колонијализма или оружје за расизам. У сваком случају, мора се прочитати.“ – Guardian (laguna.rs)
„Бисер“ – Лав Атанасијан
Зар постоји живот а да нема свој смисао? И зар постоји љубав а да нема свој дан?
Зар је могуће побећи од свога времена? …јер бисер је увек бисер,… јер тамо негде постоји морска шкољка, која тамо негде… живот свој познаје. Зар, без тајни, све не би постало само… тајна? И зар, без сунца, не био би промашен сваки загрљај?
Зар, свака реч нема само своју хартију?… јер ако је вредело, онда остаје и да вреди. (delfi.rs)
„Оне госпође“ – Умберто Нотари
Овим романом се нашој читалачкој публици први пут представља Умберто Нотари, снажна и борбена личност […] треће Италије. Снага Нотаријевог талента документована је чињеницом да се у Италији говори о нотаризму као о нечему што је специфично Нотаријево, о његовом стилу, његовом начину писања, његовом бизарном бирању сижеа. Противници означавају то као књижевну спекулацију, као рекламу за бољу проду, јер је он,,спреман да оскрнави светост гроба и обешчасти девицу, само да узвитла буку око свог имена и дела”.
Нотари је написао Оне госпође (тј. оне из бордела). То му је најчулније, најнежније, најпознатије дело (већина га само по њему и познаје), са јаком морализаторском цртом, дневник једне добре, осећајне, духовно чисте проститутке; роман безмерне – до самоодрицања и самопорицања – мајчинске љубави и безумног бола. Роман је изазвао силну галаму, која је издавачу послужила као барнумска реклама.
Био је оптужен због ширења порнографије и ослобођен оптужбе због неутврђене кривице. Њега је ослободила светска правда, али није црквена. Дело је стављено на индекс, ударено црквеним проклетством и доживело је тираж од 269.000 примерака као одговор на анатему. (beopolis.rs)



