Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (8. децембар)

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.


„Монине очи“ – Тома Шлесер

„Књига око које се цео свет отима.“
– Le Figaro

Десетогодишња Мона је у опасности да ослепи. У страху да Мона можда никада нец́е упознати истинску лепоту света, њен деда одлучује да јој представи најлепша уметничка дела. Заједно ће крстарити париским музејима Лувр, Орсе и Бобур, задивљени и дирнути, опчињени пред призором слика и скулптура. У сусрету с ремек-делима, од Ботичелија, Вермера, Гоје, Курбеа, преко Фриде Кало и Пикаса, па до савремених остварења, Мона открива моћ уметности да дарује, побуђује сумњу, меланхолију или побуну.

Велико дело иницијације у уметност и у живот, прича о нераскидивој вези између девојчице и њеног деде, роман Монине очи преведен је на више од тридесет језика чак и пре него што је објављен у Француској, и тако је постао међународни издавачки феномен.

„Ево романа који је већ постао савремени класик! Како открити чудеса светске уметности кроз ходочашћа деде и његове унуке, у 52 поглавља, за 52 недеље, у сусрету с 52 уметничка дела. Очаравајућа књига за љубитеље уметности и књижевности!“ – Le Divan

„Виртуозни роман.“ – Le Monde

„Књижевни феномен који ће вас натерати да похрлите у музеје.“ – Télérama

„Књига осуђена на успех.“ – Elle

„Прича о саучесништву између деде и унуке, о уживању у уметности и духовном богатству.“ – Il Messagero (laguna.rs)

„Палата хиљаду ветрова: Наслеђе степа“ – Кејт Макалистер

Лахор, 1838. година

Морган Престон је страствени и бунтовни младић који живи под јармом свог оца, окрутног плаћеника и пијанца. На срећу, има пријатеље: Чали, младу монголску принцезу, и Мору, младу Иркињу која живи са мајком и оцем, пуковником Едвардом Флемингом, шефом царске полиције.
Једног дана, док Морган покушава да се супротстави свом пијаном оцу, овај пада са балкона и умире. Флеминг га оптужује за убиство, али младић успева да побегне и стиже до Хималаја, а касније све до ледених пространстава Русије.

Десет година касније

Када га је барон Башкал спасао сигурне смрти, Морган је пронашао уточиште у Палати хиљаду ветрова, поред Оренбурга, руског града на реци Урал, граници између Азије и Европе. Да би преживео, морао је поново да изгради себе, да прихвати нови свет, да верује непознатим људима. Проводи време лутајући степама и посећујући раскошне баронове забаве. Све до оног дана када Мора покуца на врата палате… (vulkani.rs)

„Рам за слику“ – Анђа Г. Шушић

„Рам за слику“ је роман укрштене форме што значи да се више целина склапа у једну, тако да је он могао да носи назив и „Живот“, јер то јесу слике из живота. Један од рецензената уз Бањалуке, Војин Тривуновић, и каже у својој рецензији да је то управо живот.

У роману приказан духовни живот, без кога нема правог живота, а онда и процеси из редовног животног дешавања, борба између борба и зла, али кроз цео роман се примећује да добро мора победити.

Роман обухвата и несрећне догађаје у Либији и растурање једне веома добре и богате земље, као и убиство њеног лидера. У комплетан роман, а везано за Либију, уплиће се и лик Хатима, свима добро познатог лекара који се нашао са нашим доктором Луком Вилотијевићем у оквиру Лекара без граница – њих двојица у хуманитарној мисији, а за Лекаре без граница знамо да баш и нису били у хуманитарној мисији.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *