„На папир изнесем оно што ми се налази на души“

Промоција две књиге песама Невена Милаковића, „Јединосушни“ и „Кад небо затрепери“, одржана је синоћ у спомен соби у Музеју града. Песник из Бара аутор је патриотске песме „Вила са Кошара“, а написао је и истоимену књигу песама у ком се налазе и друге родољубиве песме. 


У присуству публике коју су махом чинили ратни војни инвалиди из наше општине, али и други љубитељи поезије, Невен Милаковић читао је своју поезију, која представља, како је и сам аутор рекао, оно што му се налази на души.

„Кад небо затрепери“ је књига одабране љубавне поезије, а песме су посвећене његовој преминулој супрузи. Невен је песник који својом лириком покрива широк дијапазон тема, од родољубља, преко духовне до љубавне поезије.

-Последњих неколико година сам се трудио да уведем реда у своје стваралаштво. Пре неколико година сам објавио збирку родољубиве поезије „Вила са Кошара“, то су песме које су настале претходних деценија. Након тога изашла је збирка одабране духовне поезије „Радост покајања“. Мени најзначајнија је управо збирка љубавне поезије, „Кад небо затрепери“, прича песник Невен Милаковић за „Недељне новине“.

У уметности, аутор који је по други пут гост у Бачкој Паланци, не види нешто што мора нужно да се допадне свима, не постоје, каже, одређени моменти када седне и пише, већ речи његових песама једноставно саме дођу. Ипак, одувек је волео да чита.

-Ја нисам писац са предумишљајем, ја не пишем на тај начин да седнем и дам себи задатак да напишем песму на одређену тему. Пре много година када сам почињао да пишем, један велики човек ми је рекао да само пустим то да истече из мене. Дакле, ја изнесем на папир оно што ми се налази на души. Тако да не могу да кажем тачно који су то моменти инспирације и како они настају, једноставно долети, каже Милаковић.

Још од најраније младости, наш саговорник је много читао, па је каже, то мало и сметало његовим родитељима. Оно што је занимљиво, није никада посебно волео да чита поезију, иако је аутор бројних збирки песама.

-Не желим заиста да потценим било кога, али ја заиста никад нисам повлађивао неким стереотипима, клишеима. Када сам био млад, био је јако популаран Хесе. Пријатељица ме је питала да ли сам читао његову књигу „Игра стаклених перли“, а када сама рекао да нисам, била је изненађена. Покушавао сам 20 пута да читам ту књигу, једноставно нисам је разумео и нисам могао да је читам. Са друге стране, једна од мојих омиљених књига је управо дело Хермана Хесеа, „Нарцис и златоусти“, за коју готово да нико и није чуо. Ја нисам присталица апстракције и некаквих чуда ни у прози ни у поезији. Имао сам промоцију у Архиву Војводине и скоро свако у публици је заплакао и мени је то најбоља критика. Ако сам ја пробудио нечије емоције, онда ја за себе могу да кажем да помало и песник, додаје аутор.

Ништа у песмама Невена Милаковића није савршено, већ је писано душом, неусиљено већ од срца, поклон публици која ће појединачно проналазити своје душе и емоције у тим истим песмама. Невен је уметник у правом смислу те речи баш због тога што не подлеже клишеима и не ствара да би био популаран него зато што пише оно што осећа. То је синоћ и бачкопаланачка публика осетила и са пажњом слушала Невенове песме.

Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *