Теолог из Бачке Паланке међу водећим истраживачима света

Доцент на Институту за екуменску теологију у Тибингену Др Владимир Латиновић пореклом из Бачке Паланке, недавно је добио стипендију као гостујући професор на престижном Универзитету у Принстону. Међу стотинама кандидата који су се пријавили за ову стипендију, изабрано је њих троје међу којима и овај наш Бачкопаланчанин.


Др Латиновић је православну теологију дипломирао на Православном богословском факултету у Београду. Након тога студије наставља у Немачкој, у Тибингену где је докторирао на тамошњем универзитету, који је један од најстаријих у Немачкој, основан 1477. године. Остаје у Немачкој и данас је тамо запослен на овом Универзитету, при факултету који је четврти на ранг листи у целом свету. Латиновић предаје догматику, екуменизам и православну теологију. Бави се историјом касно-античке филозофије и теологије, а тренутно пише књигу о односу традиције и модерне у православној цркви са посебним освртом на руску религиозну филозофију. Циљ тог пројекта јесте да помогне православној цркви да се прилагоди модерном времену.

До сада је објавио једанаест књига код реномираних светских издавача, што је више него што просечан професор у Србији објави до краја живота. Поред књига, написао је и велики број чланака на енглеском и немачком језику. Тренутно пише други докторски рад на Универзитету у Хајделбергу, који је основан 1386. године и најстарији је немачки универзитет. Др Латиновић је до сада држао предавања по читавом свету, од Оксфорда, Џорџтауна (Вашингтон), преко Хонг Конга, Јејла и Рима.

Принстон, на ком је ангажован као гостујући професор тренутно је први на листи америчких универзитета. У априлу прошле године такође је добио стипендију и радио је као гостујући истраживач на Јејлу.

Оно што је такође важно истаћи јесте да је сајт academia.edu, као најважнији професионални сајт на ком су рангирани сви или бар већина научних истраживача света, Владимира Латиновића из Бачке Паланке сврстао међу првих 4% истраживача, а један од његових чланака рангиран је у 1% најчитанијих на свету.

Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *